(1) Samo jedna rečenica uvoda i mi smo u srži stvari – pisac se sjeća svojih mladih dana, u kojima je kao skitnica živio u Christianiji (Oslou). Živi u maloj tavanskoj sobici, a zalihe su mu pri kraju, jer je sve svoje stvari već založio kako bi preživio. Kronično pati od gladi i besparice, tjelesno je oronuo, pati od vrtoglavice. Zapao je u začarani krug, nema više ni snage ni mogućnosti da traži posao, hvata se samo još za nadu da će uspjeti prodati članak u novinama. Već u ljeto je bio u sličnoj situaciji, ali se tada moglo otići nekamo iz sobe. Puno je pisao tokom ljeta. Iako nije uspio prodati članke, ipak je imao nadu, koja ga sada polako napušta. Ipak odlazi iz sobe kako bi pisao, ali se pritom mora šunjati iz kuće, pošto kasni i sa stanarinom. Razdražljiv je kad se nađe među ljudima, ponajviše zbog gladi. Na kraju odlučuje otići u Dvorski park i tamo pisati članak.
Snažna, potresna proza, koja je definitivno pisana iz vlastitog iskustva.
80 / 85 / 80 / 85 / 85 / 90 / 85 / 85 / 90 / 85 - 85
Nema komentara:
Objavi komentar