(1) Na početku romana upoznajemo glavnog lika romana, Filipa, kome je poštar donio preporučeno pismo. Filip je potpuno uvjeren da se radi o greški i želi poštaru vratiti pismo, ali ovaj, nakon što je dobio Filipov potpis za prijem i uzalud čekao na napojnicu, odlazi i ostavlja Filipa samog s pismom. Filipa je strah od pisma, jer ne zna šta je u njemu. Tupo sjedi u svom stanu i promatra pismo, nakon toga ga opipava, ne bi li tako doznao što stoji u njemu. Nakon nekog vremena prevrće pismo, vidi da je njegovo ime i adresa na njemu, ali ne stoji ime pošiljaoca, pa prebacuje sebi što je uzeo pismo, a da ga nije s poštarom pregledao. Od nervoze počinje šetati po stanu, što kod njega u stanu nije nimalo lako, jer je stan prenatrpan namještajem, pa se planirano terapijsko šetanje pretvara u trku s preponama i iscrpljuje Filipa. Na kraju ipak otvara pismo ...
Situacija s kojom nas pisac suočava poprilično je banalna, ne dešava se u njoj gotovo ništa, ali je na neki svoj posebni način izuzetno vickasta. Sjajni su neočekivani obrati i digresije u glavi glavnog junaka i uvijek novi tokovi kojima pliva njegova psiha.
80 / 85 / 80 / 80 / 75 / 75 / 70 / 75 / 80 / 80 – 78,0
Nema komentara:
Objavi komentar